IAE izveštava da je prošlogodišnje ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte prevazišlo 30 gigatona, što je za pet odsto više od ranijeg rekorda 2008.

Loše vesti očekuju delegate iz oko 180 država na početku dvonedeljnog skupa o klimatskim promenama koji danas počinje u Bonu čiji je cilj postizanje novog svetskog sporazuma o globalnom otopljavanju.

Ispuštanje štetnih gasova raste umesto da se smanjuje uprkos dvadesetgodišnjim naporima, i dostiglo je rekordne razmere, navodi se u najnovijem izveštaju Medjunarodne agencija za energiju (IEA).

Druge neprijatne teme na konferenciji uključuju nuklearnu nesreću koju je u martu izavao cunami i koja je po svoj prilici skrenula Japan sa puta ambiciozne borbe protiv klimatskih promena.

Nesreća je primorala druge zemlje, kao što je Nemačka, da ubrzaju programe zatvaranje nuklearnih elektrana koje, bez obzira na zamerke, ne ispuštaju gotovo nikakve količine ugljendioksida.

Uprkos širenju obnovljive energije u svetu, IAE izveštava da je prošlogodišnje ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte prevazišlo 30 gigatona, što je za pet odsto više od ranijeg rekorda 2008.

Sa energetskim ulaganjima koja su zarobljena u infrastrukture povezane sa ugljem i naftom, stanje će se malo promeniti tokom iduće decenije, kaže agencija.

Iznete brojke su ozbiljna zapreka nadama da će se povećanje prosečne temperature na Zemlji ograničiti na dva stepena iznad predindustrijskog nivoa, kaže Farih Birol, vodeći ekonomista IAE-a.

Veći rast temperature od tog, kažu naučnici, mogao bi da vodi ka katastrofalnim klimatskim premećajima koji bi ugrozili snabdevanje vodom i svetsku poljoprivredu, izazvali češće i razornije oluje i podizanje nivoa mora koje bi ugrozilo priobalja.

Skup u Bonu će pripremiti godišnju konferenciju UN koja se krajem ove godine održava u Durbanu, u Južnoj Africi. Očekuje se da će forum u Durbanu biti, čak više nego prethodnih godina, glavno poprište sudara između bogatih zemalja i sveta u razvoju.

Siromašne države kažu da bogati, čije industrije zagađuju atmosferu poslednjih preko 200 godina, ne čine dovoljno da smanje buduće zagadjenje.

Izveštaji objavljeni pred sastanak u Bonu podržavaju taj stav. Pokazalo se da su zemlje u razvoju opterećene sa 60 odsto obećanog smanjenja.

Izvor : (Beta-AP)

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela

Prvi putnički “zeleni voz” u Evropi danas je prešao put od Antverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu.

Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju “Enfiniti”, proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije.

“Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove”, rekao je direktor kompanije “Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti.

Izvor: www.ekologija.rs

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Širom planete, i prvi put u Srbiji, danas se obeležava Svetski dan vetra.

Obeležavanje Dana vetra počelo je 2007. godine u Evropi da bi 2009. postalo globalni događaj. Organizuju ga Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA) i Svetski savet za energiju vetra (GWEC).

Danas će Svetski dan vetra obeležiti više od 75 zemalja a kako bi se na najbolji način istakle prednosti vetra kao energenta.

Svet je na kraju 2010. godine, prema podacima Saveta, imao elektrane na vetar instalisane snage 194.390 megavati, za gotovo 36.000 megavati veće nego godinu dana ranije.

Gledano prema kontinentima, najveće instalisanu snagu imala je Evropa, od 86.075 megavati, pri čemu 84.074 megavati u 27 zemalja Evropske unije.

U EU, prema kapacitetima za proizvodnju energije iz vetra, prednjače Nemačka i Španija sa generatorima instalisane snage od 27.214 odnosno 20.676 megavati.

Prema procenama EWEA, struja proizvedena iz vetra pokriva nešto više od pet odsto ukupne evropske potrošnje električne energije.

Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u elektroenergetskom sistemu.

Kako su ranije najavili u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA), prvi vetropark u Srbiji mogao bi da bude izgrađen za dve godine.

Planirano je da prve vetrenjače ukupne snage oko 400 megavata budu sagrađene u Inđiji, Kovinu, Plandištu i Vršcu. U njih će investitori uložiti oko 700 miliona evra.

U Srbiji će Svetski dan vetra biti obeležen regatom u Beogradu koju 18. juna na Savi organizuje SEWEA.

Izvor: zelenevesti.org

Pripremila: Natalija Đorđević III-4